Стална поставка

ПРИРОДЊАЧКО ОДЕЉЕЊЕ се састоји од две целине: диорамског приказа живог света Баната и тродимензионалне поставке фосилних остатака. Дермопластични (трајни препарати) риба, гмизаваца и сисара, постављени су у простору који је уредјен тако да представља њихова природна станишта. Приказане су животињске врсте које су одавно нестале или су веома ретке на нашим теренима. Поставка фосилних остатака има за основну идеју да фосилизоване кости буду изложене у три димензије – да би се дочарало природно налазиште ( део поставке на тлу) и природна величина ових давно несталих врста (део поставке у простору).

АРХЕОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ својим фондом спада међу најбогатије збирке у Србији. Концепција сталне поставке заснива се на хронолошком представљању од најстаријег временског периода 6.400 године пре наше ере до средњег века и обухвата следеће епохе: неолит – старчевачка, винчанска, потиска култура, енеолит, бронзано доба, римско-провинцијска култура, сарматска култура, сеоба народа и средњи век (XИИ-XИИИ век). На поставци је изложено преко 500 експоната.

ИСТОРИЈСКО ОДЕЉЕЊЕ чине збирке старије и новије историје, као и Соба историје спорта.
Збирка новије историје сталне поставке приказује прошлост нашег завичаја од последње четвртине XИX века до краја прве половине XX века кроз економски, друштвени, политички и културни живот. Поставка се састоји од оригиналног материјала: уметничких слика, тродимензионалних предмета, оригиналних докумената (или њихових факсимила и фотокопија), фотографија и другог материјала.
Збирка старије историје обухвата и приказује период од почетка XИВ века, од настанка града, до друге половине XИX века. На поставци се може видети оригинални препис Повеље Марије Терезије из 1769. године, којом се у ондашњем Бечкереку регулише читав друштвено-економски живот, а која је била предуслов да би Бечкерек стекао статус града. Везано за културни развој града значајна је изложена Повеља из 1847. године којом се одобрава оснивање штампарије у Великом Бечкереку. Изузетно место у поставци заузимају добро очувани примерци мачева из XИ-XИИ века, украсни предмети, печати, оригинална застава Торонталске жупаније и ватрено и хладно оружје из XВИИИ и XИX века.
Соба историје спорта приказује историјат спорта у нашем граду од краја XИX века до данас. Посебан акценат је стављен на олимпијске игре где је учествовало (тренери, судије и играчи) 39 наших суграђана. Њих десеторо освојило је укупно 16 медаља од тога 6 златних, 3 сребрне и 7 бронзаних. Поставка Собе спорта обухвата око 300 предмета - спортске реквизите и опрему, одличја са такмичења – оригинале и одливке, признања заслужним спортистима и спортским радницима, као и документа и фотографије спортиста и спортских догађаја свих нивоа – од градских такмичења до олимпијада.

УМЕТНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ обухвата два сегмента – ликовну и примењену уметност.
Збирка ликовне уметности по значају представља једну од највреднијих збирки у Војводини а по садржини пресек онога што се у периоду од XВИИИ до краја XX века на уметничком плану збивало у Војводини и шире, са посебним акцентом на Банат и великобечкеречке сликарске атељее. Најстарији експонати ликовне збирке сврстани у сталну поставку потичу из прве половине XВИИИ века . Међу таквим радовима од посебног значаја су иконе Шербана Поповића из 1744. године. Пратећи даље хронолошки ток и у доба барока, класицизма, бидермајера, романтизма, реализма и у модерним правцима XX века појављују се позната имена као што су: Димитрије Поповић, Никола Нешковић, Никола Алексић, Константин Даниел, Ђура Јакшић, Новак Радонић, Павле Симић, Урош Предић, Стеван Алексић, Александар Секулић...
Посебну целину сталне поставке чине легати Уроша Предића, Тивадара Вањека, Злате Марков Барањи, Љубице Тапавички, Паулине Сударски и Фридерике Бенде-Ковачев. Збирка примењене уметности чини заокружену целину Уметничког одељења обухватајући предмете сакупљене од самог оснивања Музеја 1906. године. Колекцију сачињавају експонати од порцелана, фајанса, стакла, метала као и комади стилског намештаја. Овај део поставке доноси пресек племићког, али претежно грађанског ентеријера са предметима покућства Војводине у временском распону од XВИИИ до краја XИX века. Стилске особености експоната уклапају се у барок и класицизам са његовом грађанском варијантом, бидермајер стилом. Највећи број експоната представља импорт, најчешће из Аустрије, Мађарске, Чешке, али и из Немачке, Француске и Италије, док је врло мали број рад локалних радионица.

ЕТНОЛОШКО ОДЕЉЕЊЕ обухвата пет просторија у којима је презентован сеоски ентеријер тзв. „предњих“ или „чистих“ односно гостинских соба с краја XИX и почетка XX века (мађарска, румунска, словачка и српска соба) као и ентеријер српске кухиње истог периода, док се у осталим просторијама налазе ношње народа и народности Средњег Баната и предмети повезани са сеоским занатима, земљорадњом и сточарством. Зрењанински Народни музеј је завичајног типа и етнолошка поставка покрива подручје Средњег Баната и самим тим представља суживот у којем се огледају сличности, разлике и међусобни утицаји свих народа који живе на овим просторима.