Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Izložba „Intimni i spoljni svet Milenka Šerbana“

24.08 - 20.09.2007

U Salonu zrenjaninskog Narodnog muzeja 24. avgusta u 20 časova otvorena je izložba slika Milenka Šerbana, jednog od najznačajnijih vojvođanskih slikara 20. veka. Izložba, koju povodom stogodišnjice rođenja ovog slikara Narodni muzej Zrenjanin organizuje u saradnji sa Galerijom Matice srpske, obuhvata 34 odabrana rada i nosi naziv: Intimni i spoljni svet Milenka Šerbana. Autor izložbe je Mirjana Brmbota, kustos Galerije Matice srpske, dok ispred zrenjaninskog Narodnog muzeja postavkom koordinira muzejski savetnik, istoričar umetnosti, Jelena Knežević. Izložba će biti otvorena do 20. septembra 2007. godine.
“Izložba Intimni i spoljni svet Milenka Šerbana vođena je željom da pored obeležavanja stogodišnjice rođenja ove izuzetne i autentične umetničke ličnosti predstavi i ilustruje vizuelnu raznovrsnost same ideje, kroz lično, subjektivno viđenje i različit pristup autora. Izložba bi trebala da ljubiteljima umetnosti, isto toliko koliko i poznavaocima, pruži priliku da na jednom mestu sagledaju dela iz umetnikovog osobenog stvaralaštva koja nisu gotovo nikad izlagana ili su prikazana na izložbama dvadesetih i tridesetih godina.
Na poziv Saveta Evrope i inicijativu Evropske Unije, vec je peta godina kako Republika Srbija uzima ucešce u velikoj evropskoj kulturnoj manifestaciji pod nazivom „ Dani evropske baštine“. Druga polovina septembra je period kada se u svim našim vecim gradovima organizuju prigodni programi sa zadatom tematikom, u kojima ucešce uzimaju mnoge institucije, ustanove kulture, ne vladine organizacije, razna udruženja i drugi. Smisao manifestacije je da se ukljuci što veci broj ucesnika, kako bi se široj javnosti prezentovao deo kulturnog nasleda ove sredine. Manifestacija ima i poseban cilj usmeren ka odredenim ciljnim grupama, misleci pre svega na mladu populaciju, a narocito vodeci racuna o približavanju nasleda osobama sa posebnim potrebama.
Intimni svet Milenka Šerbana je predstavljen radovima na kojima su likovi, predmeti, ambijenti iz njegovog okruženja, a koji su mu posebno bili dragi. Kao vrstan portretista beležio je njemu bliske ličnosti koje je umeo psihološki da proceni i da zabeleži suštinu njihovog karaktera. Autoportreti, nastali poslednjih godina umetnikovog života, odišu smirenošću i melanholičnim izrazom. Inspiraciju je pronalazio u rodnoj kući, ateljeu, mestima u kojima je proveo najveći deo svog života i doživeo najveće trenutke uspeha i radosti. Očigledno je da je svoje stvaralaštvo poistovećivao sa životom oko sebe. Spoljni svet Milenka Šerbana je prožet raznovrsnim temama jakih doživljaja, burnih emocija i ekspresivnih relacija koje je pronalazio u vojvođanskim predelima, uglavnom, i spontano prenosio na platno ili hartiju. U okruženju, omiljenih motiva, mrtve prirode i enterijera tragao je za harmoničnim likovnim odnosima. Dela sa ratnom tematikom naglašavao je odlučnim potezima, dramatičnim osvetljenjem i smirenom paletom, zagasitih nijansi oker, smeđe gotovo crne ca akcentom crvene boje.
Celokupno slikarstvo Milenka Šerbana, kritika je dugo svrstavala pod srpski intimizam, zapostavljajući njegov rani mladalački opus izrazito ekspresionističko-koloristički nadahnut. U ovom trenutku, sigurno je da je Šerban pripadao generaciji umetnika koja je krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina izazvala buđenje novih pogleda na umetnost.“ Mirjana Brmbota

BIOGRAFIJA:
Milenko Šerban je rođen 4. aprila 1907. godine u Čereviću. Posle školovanja u Novom Sadu i stečenih pouka o slikarstvu u ateljeu Vase Eškićevića, studije započinje u Parizu na Akademiji Kolarosi kod profesora Pikara Le Dua i Andrea Favorija, a zatim kod Andrea Lota. Po povratku učestvuje u različitim područjima umetnosti i kulture - slikarstvu, scenografiji i pedagoškom radu u Novom Sadu i Beogradu. Karijeru je započeo kao profesor crtanja u Zanatlijskoj školi u Novom Sadu. Tridesetih godina počinje da radi kao scenograf Srpskog Narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Dunavske banovine. Treba napomenuti i Šerbanov poratni angažman u reorganizaciji tadašnjeg Muzeja Matice srpske, čiji je, najpre, bio restaurator, a potom kustos i upravnik sve do konačnog prelaska u Beograd 1948. godine gde je bio pozvan za scenografa Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Bio je i cenjeni profesor moderne scenografije na Akademiji primenjenih umetnosti i kasnije Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju na predmetu Tehnika scene i scenografija. Izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od prve samostalne izložbe 1926. godine uživao je podršku tadašnjih likovnih kritičara, pisaca i pesnika Rastka Petrovića, Todora Manojlovića, Mihaila S. Petrova, Boška Tokina, Lazara Trifunovića, Pavla Vasića i drugih. Kao uglednom članu umetničkih udruženja Oblik (od 1931) i Šestorica (od 1954) za života su mu bile priređene nekoliko manjih retrospektivnih izložbi - u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1966., u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu 1968. i u Galeriji "Lazar Vozarević" u Sremskoj Mitrovici 1974. godine. Galerija Matice srpske je povodom obeležavanja svoje stopedesetogodišnjice predstavila publici slikarski opus Milenka Šerbana i izdala obimnu monografiju 1996. godine čiji je autor prof. dr Irina Subotić. Umro-je 30. jula 1979.