Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Izložba „Odložite zalogaj, progutajte kulturu“

19.05 - 15.09.2009


Izložba obuhvata pribor za jelo iz XIX veka iz fonda Odeljenja primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin. Autor izložbe je kustos Odeljenja primenjene umetnosti Mileva Šijaković.

PRIBOR ZA JELO U XIX VEKU

Tokom XIX veka došlo je do strukturalnih promena u svim segmentima života.Politički događaji menjaju Evropu.Industrijalizacija joj menja kvalitet i način života.Bogati građanin je naručilac predmeta primenjene umetnosti. Zanatsko-umetnička proizvodnja laganom mehanizacijom sredinom veka, potiskuje do tadašnju prefinjenost ručne izrade predmeta, da bi se do kraja veka, uveo bitno različit i potpuno nov estetski i umetnički kriterijum.Likovna umetnost se konačno odvaja od primenjene, koju sada sprovode školovani stručnjaci koji nose naziv dizajneri.
Svakodnevni život XIX v. postaje aktivniji i dinamičniji. U odnosu na minula vremena svakodnevnica tog doba prvi put je oštro podeljena na društveni, poslovni i privatni život.Privatni život, opet, visoko postavlja užu porodicu, jer je ona tada bila ta, preko koje i u kojoj se odvija slojevit društveni život.
Kuća postaje središte promoterstva statusa njenog vlasnika.Broj prostorija je važan u tom smislu, a pojavila se i nova vrsta odaje, idejno začeta u XVIII v. koja je sada, postala sastavni deo svake kuće, a to je prostorija za obedovanje, po trpezi nazvana trpezarijom.Do l820 g. se jelo u bilo kojoj prostoriji doma, što je obično zavisilo od broja ljudi ili od povoda za obed.Veliki trpezarijski sto u današnjem smislu reči nije postojao, već se u različitim oblicima improvizovalo po potrebi.
Sa nastankom trpezarije, razvija se i nova moda skupova sa obedom.Zapravo je to bila izvanredna prilika da se preko bogato postavljenog stola, prikaže kućna srebrenina, kao stupanj materijalnog stanja domaćina, ali i rafiment domaćice.To je bila prilika da se prikaže skupocen pribor,ali se i poklanjala velika pažnja na to, šta se i kako jede.U to vreme je priprema jela postajala "filosofija",tada dolazi do internacionalizacije hrane, uvodi se raznovrsno povrće i čitava paleta ukusnih preliva.Ovo je uvelo u upotrebu specijalizovan pribor.
U XIX veku uvodi se nož i viljuška samo za ribu; pribor za salatu ( posebna viljuška i kašika ) zatim, pribor za sladoled, viljuškica za tortu, štipaljka za šećer, nožići za sir, puter i druge namaze...
Tokom ovog veka ustalio se engleski način serviranja stola, koncepcija rasporeda pribora na njemu, kao i način posluživanja.Englesko pravilo nalaže: kašika se postavlja konkavno,viljuška sa zupcima na gore,sečivo noža ka tanjiru; nož i kašika postavljaju se, desno, a viljuška levo od tanjira.Tako da se i sav ostali, inače obavezno stilski jedinstven pribor, nadovezivao desno i levo od glavnog jela; ili se sa svakom promenom tanjira, donosio odgovarajući pribor.Na sto se nije postavljalo vruće jelo ili pod zvonom, već se primenjivao ruski način serviranja, gde poslužitelj svakog uzvanika ponaosob posluži.Ova pravila važe i danas za sve svečane prilike,elitne večere, slave,rođendane i sl.
Svečano dekorisanje stola usvaja se kao obavezna praksa u svakoj kući koja "drži do sebe",sto je prekriven, bogato ukrašenim stoljnjakom, obavezno belim, koji pada do poda.Najraskošnije je aranžirana sredina stola: sa cvetnim aramžmanom, višespratnim i visećim posudama za slatkiše, kolače i voće, sa svećnjacima i kandelabrima.Osim srebrenine podrazumevao se najbolji porcelan i staklarija.
Manje imućne ljude obradovala je pojava Šefeldskog srebra dobijenog galvanoplastičnom metodom posrebravanja predmeta, njega je na tržište lansirala pariska kuća Kristofer, pa je po njoj nazivano.
Najsiromašnije slojeve građanstva pak, koji su ipak žudeli za srebrom, obradovao je pronalazak legura koje sjajno imitiraju srebro, od kojih je najpoznatija alpaka, danas u masovnoj upotrebi.
Šezdesetih godina XIX veka, posebno je traženo ( zbog raskošne dekoracije u duhu rokokoa), takozvano bečko ružino srebro ( Viener Rosensilber ), u čijoj se izradi koristio tanak srebreni lim, u tehnici na proboj u izradi dekorativnih elemenata.Za oble predmete se koristi šuplje srebro, čija se šupljina puni gipsom a ivice pažljivo spajaju.
Uklapajući se u makro projekat Noć muzeja ovom izložbom, želelo se da se preko specifične vrste predmeta ukaže na usložene kulturne, i umetničke prilike u našoj sredini tokom pretprošlog veka.Vrlo je moguće da ovaj segmentaran prilog u budućnosti preraste u opsežnu studiju koja bi prikazala svu srebreninu iz fonda Narodnog muzeja u Zrenjaninu.

M.Šijaković