Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Izložba „Petar Lubarda – Heroika vizije”

15.05 - 30.05.2011

  • U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u petak 6. maja 2011. otvorena je izložba pod nazivom „Petar Lubarda – Heroika vizije“ čiji je autor Svetlana Jovanović, viši kustos Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Nadležni kustos iz zrenjaninskog Narodnog muzeja je mr Milan Grahovac a izložba će biti otvorena do 30. maja 2011. godine.
  • Izložbom Petar Lubarda - Heroika vizije publici će biti predstavljen deo projekta Muzej u pokretu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Cilj ovog projekta je da u periodu rekonstrukcije zgrade Muzeja u mnogobrojnim muzejskim i galerijskim prostorima gradova Srbije, predstavi svoje bogate umetničke fondove.
  • Izložbom su obuhvaćena reprezentativna dela Petra Lubarde iz zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Beograd. Zbirka Muzeja ukupno sadrži 45 dela Petra Lubarde iz perioda od 1927. do 1967. od čega su pojedina dela od kapitalnog značaja ne samo za sagledavanje pojedinačnog razvoja umetnika već i za sagledavanje ukupnog kretanja i sazrevanja jugoslovenske umetnosti toga vremena. Na primerima iz zbirki Muzeja može se pratiti geneza Lubardinog likovnog jezika od ranog peroda sticanja prvih ozbiljnijih iskustava o savremenoj umetnosti tokom mladalačkog boravka u Parizu 1926-1932. potom vremena kada dolazi do jasnije stilske opredeljenosti izmedju 1934-1941, pa preko kratkotrajnog razdoblja soc. realizma od 1945-1950. do zenitnog perioda između 1951. i 1956, kada nastaju njegova najznačajnija dela, i konačno do vremena kada se monumentalnost i heroika predhodnog perioda povlači pred mnoštvom potpuno novih, disparatnih motiva. Petar Lubarda je svakako jedna od najznačajnijih domaćih umetničkih figura dvadesetog veka koji je u prelomnom trenutku ranih 50-ih godina raskinuo kako sa akademskim, tako i sa provincijalnim pogledom na svet i inagurisao jednu novu kulturu slikarstva koja se može smatrati apoteozom visokog modernizma. Značaj Lubarding opusa prevazilazi okvire jugoslovenske zajednice toga vremena, i svrstava ga u domaće umetnike sa najvišom medjunarodnom reputacijom.

 

  • Petar Lubarda-Heroika vizije
  •  
  • U zbirkama slikarstva Muzeja savremene umetnosti u Beogradu čuva se 45 dela Petra Lubarde, nastalih između 1925. i 1969. godine. Većina dela ovog umetnika nabavljena su tokom šezdesetih godina prošlog veka, dakle u periodu formiranja muzejskih zbirki, kao i tokom prve decenije njihovog trajanja. Imajući u vidu visoke ciljeve mlade institucije saopštene u osnivačkoj povelji Muzeja na čelu sa osnivačem i prvim dugogodišnjim upravnikom Miodragom B. Protićem, još daleke 1965. a što je između ostalog značilo integrisanje najviših dometa domaće savremene umetnosti u širi evropski kontekst, razumljivo je i da je stepen interesovanja za kolekcioniranje dela Petra Lubarde bio veoma visok. Dela su nabavljana na različite načine: akvizicijama, razmenama, kao i vrednim poklonima ili legatima istaknutih pojedinaca poput Nadeže i dr Lazara Ristića ili Milice i Rodoljuba Čolakovića. Pored toga što govori o politici otkupa institucije u kojoj se nalaze, dela su nesumnjivo nezaobilazna u proučavanju opusa i sagledavanja pozicije umetnika u različitim uslovima razvoja jugoslovenske umetničke prakse.
  • Na primerima iz zbirke muzeja može se pratiti razvoj Lubardinog likovnog jezika od ranog perioda sticanja osnovnih iskustava o savremenoj umetnosti tokom prvog boravka u Parizu (1926-1932), kada su stvaralački napori mladog umetnika obeleženi „savlađivanjem primarne materije“ i potrebom da se „preko predmeta uđe u slikarstvo“ (Za stolom, 1927, Pejzaž sa fenjerom, 1927, Ciganka, 1927). Potom sledi period jasnije stilske opredeljenosti u razdoblju od 1934-1941, kada će Lubarda pokazati čvršću stilsku opredeljenost, iskazanu jasnije izdiferenciranom dramatikom, posebno uočljivom u pejzažima: Virpazar, 1937. More, 1938. Pejzaž s crkvom, 1938, kao i pojedinim portretima Crnogorac, 1933. Nakon kratkotrajnog perioda socrealizma 1945-1950. Lubarda ulazi u zenitni period svoga stvaralaštva. Tada nastaju i njegova najznačajnija dela koja prevazilaze trenutak u kome nastaju i postaju paradigmatska za čitavo jedno vreme (Fantastični predeo, 1951. Konji, 1953. Guslar, 1952). To je i period kada Lubrdino delo stiže do najviše konceptualne tačke.
  • Nakon 1956. godine Lubardin likovni rukopis se menja i u tematskom i u jezičkom pogledu. Umetnikovo interesovanje pomera se od predstava herojske monumentalnosti ka tematskoj raznovrsnosti – heroika predhodnog perioda povlači se pred mnoštvom potpuno novih, disparatnih motiva.
  • Slikarstvo koje je u jednom trenutku stiglo do granice apstrakcije, ponovo se sabira u predmet, i to naizmenično pojavljivanje i iščezavanje predmeta na slici, i „ta uporednost predmeta aluzije i apstrakcije“ jeste trajna osobina Lubardinog stvaralaštva.
  • Svetlana JOVANOVIĆ