Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

SEĆANJE NA STEVU ALEKSIĆA - 135 GODINA OD ROĐENJA

23.12 - 31.01.2012

  • U petak, 23. decembra 2011. navršava se 135 godina od rođenja našeg velikog slikara Steve Aleksića. Narodni muzej Zrenjanin će tom prilikom u stalnoj postavci pored radova ovog umetnika izložiti deo dokumentacije koja se čuva u Muzeju a koji je poklonila slikareva supruga Stefanija Aleksić. Takođe toga dana sa početkom u 18 časova posetioci će moći da čuju priču o životu i radu slikara Steve Aleksića koju je, kao i dokumentarnu postavku, pripremila kustoskinja Likovne zbirke, istoričarka umetnosti Olivera Skoko.
  • Publika će uz dobro poznata dela Steve Aleksića iz fonda Narodnog muzeja Zrenjanin (Veseli Banaćani, Dušan Aleksić na odru, dva Autoportreta...) moći da vidi i svedočanstva sa minhenske Akademije, porodične fotografije, pismo književnika Veljka Petrovića adresirano na ime modoškog sveštenika Ivana Aleksića povodom njegovog brata Steve, i dopise direktora Muzeja kneza Pavla, Milana Kašanina. Posebno su zanimljiva tri pisma Uroša Predića upućena Stevi Aleksiću u Modoš. U jednom ga obaveštava da će u Somboru marta te godine (1921.) biti organizovana izložba slika uz pomoć Ministarstva prosvete i poziva Stevu Aleksića da i on pošalje neku svoju sliku. U drugom pismu Uroš Predić ga poziva da dok njegova supruga bude na operaciji u Beogradu, on odsedne kod njega. Posebno je zanimljivo pismo od 11. januara 1922. godine u kojem Uroš Predić savetuje Stevi Aleksiću kako da reši problem carinjenja svojih slika kritikujući pri tom državu zbog loših zakona i propisa: „Ja sam oduvek bio najsavesniji građanin i smatrao sam za neljudsko obilaziti zakone na štetu države, ali od kako je nastala ova pometnja u celoj Evropi, te je i pojam o državi i o dužnostima građana jako uzdrman i to nepoštovanje autoriteta 'vlasti' još povećano time što nesposobni, a često puta čak i nevaljali ljudi drže vlast u prljavim rukama, izdaju naredbe koje se ne vermaju jer su ili neizvodljive ili glupe i protivne interesu većine i tako sve više daju povoda općem nezadovoljstvu koje je pritislo ceo svet. Od toga doba je olabavila i moja savest prema izvesnim uredbama nametnutim onako odoka, za probu, kao pokušaj, ne vodeći računa o posledicama i komplikovanim odnosima između građana i države, i ja se sam neki put gorko nasmešim, kad vidim, kakve naredbe, uredbe i propisi se daju i kako se vrše!“
  • Tokom 2011. godine Narodni muzej Zrenjanin je dvema izložbama već skrenuo pažnju na značaj Steve Aleksića. Tako je u septembru u Velikoj galeriji Doma vojske Srbije u Beogradu na izložbi „Majstori banatskog slikarstva od 18. do 20. veka“ Aleksićeva slika „Veseli Banaćani“ zauzela centralno mesto postavke čime se obeležila i stogodišnjica nastanka ovog remek-dela. To je ujedno bila prilika da Beograđani u svom gradu posle više od tri decenije ponovo uživaju pred ovim ostvarenjem. Nedavno je u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin otvorena izložba aktova „Moje telo – Tvoje delo“ sa radovima iz fonda Likovne zbirke. Među 54 dela nalaze se i dva rada Steve Aleksića. Crtež „Muški akt“ nastao je 1896. g. na prvoj godini minhenskih studija i predstavlja jedan od retko sačuvanih Aleksićevih radova iz toga perioda. Autorka obe pomenute izložbe je kustoskinja Olivera Skoko.
  • Narodni muzej Zrenjanin je proteklih godina restaurirao znatni broj radova Steve Aleksića koje ova ustanova čuva u svom fondu. Slikar-restaurator Jelena Gvozdenac-Martonov je zaslužna za većinu restauriranih radova dok je posao konzervacije i restauracije pomenutog crteža „Muški akt“ obavio konzervator Galerije Matice srpske, mr Danilo Vuksanović.
  • Malu dokumentarnu postavku kao i izložbu „Moje telo –Tvoje delo“ na kojoj je nalaze i radovi Steve Aleksića, a koja je realizovana uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije, posetici će moći da vide do kraja januara.
  •  
  • BIOGRAFIJA:
  • Steva Aleksić je rođen u Aradu 23. decembra 1876. godine u porodici u kojoj su se i deda Nikola i otac Dušan bavili slikarstvom. Osnovnu i građansku školu završio je u rodnom mestu. Godine 1895. odlazi u Minhen i prvo uči kod Hajnriha Knira, a potom upisuje Akademiju na kojoj mu je profesor Nikolas Gizis. Prekida studije nakon vesti o očevoj smrti i odlazi u Modoš (Jaša Tomić) gde je porodica Aleksić došla iz Arada. Tamo se ženi učiteljicom Stefanijom Lukić. Radi zidno slikarstvo i ikonostase u Čakovu, Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Žigmondfalvi (Lukićevu), Modošu, Pančevu, Velikom Bečkereku (Zrenjaninu)...Otvara atelje u Modošu, kroz koji su prošli Slavko Gigić, Vasa Pomorišac, Janoš Ajh i mnogi drugi. Uradio je preko 200 štafelajnih slika, oslikao više od 20 crkvenih objekata sa mnoštvom zidnih slika i ikona. Njegovo slikarstvo je neka vrsta prelaza od akademizma ka modernim umetničkim shvatanjima. Jedan je od prvih predstavnika secesije kod nas i to onog njenog krila obojenog literaturom i mitom koji je karakterističan za Nemačku. Steva Aleksić je umro u Modošu 1923. godine a njegova supruga Stefanija poklonila je slikarevu zaostavštinu (slike, crteže i dokumenta) Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Prvu monografsku izložbu Steve Aleksića priredio je upravo ovaj muzej 1964. godine, povodom četrdesetogodišnjice umetnikove smrti, izloživši 25 slika iz svih perioda njegovog stvaralaštva.