Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Izložba „DVE PASIJE – JEDNA IZLOŽBA“

08.02 - 28.03.2013


U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u petak 8. februara 2013. godine u 19 časova biće otvorena izložba pod nazivom "Dve pasije - jedna izložba". Izložba obuhvata dva segmenta - ikone u duborezu Aleksandra Pavlovića i zbirku stakla Dejana Vorgića, apsolventa istorije umetnosti. Autorka izložbe je Mileva Šijaković, viši kustos, istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin. Izložba će trajati do kraja marta 2013. godine.


IKONE U DUBOREZU ALEKSANDRA PAVLOVIĆA
Deo teksta iz kataloga - autor Mileva Šijaković, viši kustos Narodnog muzeja Zrenjanin

"Aleksandar Pavlović se kroz srednju školu, pored slikanja, bavio i fotografijom, reklamom i muzikom. Sve se to dešavalo prirodno i on nije ni sanjao da će mu životno opredeljenje postati izrada duboreza - ta stara, skoro zaboravljena, napuštena i sasvim specifičana umetničko-zanatska veština!
Do toga je dovela porodična drama njegovog oca, koji je tokom operacije doživeo kliničku smrt, no nakon što se sve dobro završilo, on se kao ličnost preobrazio u duboko religioznog čoveka, koji celim svojim bićem mora da sledi potrebu da radi ikone u drvetu strogo sledeći kanone starih ikonopisaca. Aleksandar mu se odmah pridružio u radu kao pomoćnik. Vremenom je i njega osvojila neodoljiva potreba da se ne odvaja od duboreza. Svoju želju da sasvim savlada ovu komplikovanu i zahtevnu tehniku više nije mogao da obuzda. Aleksandar Pavlović je intezivirano proširivao svoja znanja sve do danas, kada je već deset godina u duborezu.
On strogo, svojom voljom, radi po crkvenim kanonima uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve. Njegovi radovi se odlikuju finom, utišanom polihromijom koja naglašava svečan ton ikone. Ozbiljnost pristupa radu - izražena je i kroz veličinu ikona. To su uglavnom stojeće figure različitih svetitelja, gotovo u prirodnoj veličini, sa kojima posmatrač direktno stupa u kontakt. Ova monumentalnost nosi izvesnu snagu i neodoljivo asocira na nizove stojećih figura svetitelja iznad sokla po zidovima manastira i na ikone svetaca - iz prvog reda pregrade ikonostasa po crkavama. Čak se i priča o začetku rada kod Pavlovića lako uklapa u tradiconalan kliše saznanja o banatskim poznatim i mnogobrojnijim anonimnim ikonopiscima, koji su se često, baš tako porodično, bavili umetničkim poslovima. Istorija umetnosti beleži da se na dosta ikona, posebno onim najstarijim sreću zapisi tipa: Sa trudom oca i pospešenijem sina satvori se ikona sija u slavu..., itd.

Narodni muzej je omogućio ovu izložbu vrednujući rad na negovanju starog umetničkog zanata, u cilju očuvanja tradicije i kulture."

STAKLENI PREDMETI IZ ZBIRKE VORGIĆ

Deo teksta iz kataloga - autor Dejan Vorgić, apsolvent istorije umetnosti

"Zbirka staklenih predmeta Vorgić formirana je tokom proteklih nekoliko godina. Osnov zbirke potekao je iz porodičnog nasleđa, koji je obogaćen naknadnim otkupima i ređe poklonima.

Zbirka je oblikovana na osnovu ličnih afiniteta i mogućnosti kolekcionara. U njoj preovladava staklo presovano ili duvano u kalupu, ali i ono nastalo slobodnim oblikovanjem-duvanjem. Određeni broj predmeta naknadno je oslikan, najčešće emajlnim bojama. Tehnika brušenja na predmetima nije prisutna u velikoj meri i najčešće je u sekundarnom značaju. Matiranje i satiniranje, u ulozi postizanja neprozirnosti stakla i izrade oznaka i natpisa, prisutno je na većem broju predmeta.

Stakleni predmeti nalaze se u širokom rasponu umetničkih stilova, koji često nisu bili tako jasno izraženi u proizvodnji stakla, od istoricizma, preko secesije, pa sve do art dekoa i pojave prvih modernističkih tendencija. Najbrojniji su predmeti čiji je art deko dizajn nastao 30-ih godina XX veka, jer su neke staklare proizvodnju ovih predmeta nastavile i nakon Drugog svetskog rata, sve do 70-ih godina, tako da je njihova nabavka i očuvanost bila realnija.

Od posebnog značaja su i kolorit i struktura predmeta, jer su određene boje i njihove nijanse postale zaštitni znakovi pojedinih staklara. Svakako ne treba zanemariti činjenicu da je, u vreme nastanka staklenih predmeta, uvek bilo skuplje ono u boji negoli bezbojno. U zbirci je najzastupljenije bezbojno staklo, ali su prisutne i rozalin, zelena, plava (u više nijansi), braon i dr. Od strukturalno interesantnih predmeta treba istaći one urađene od uran-stakla, mlečnog, aventurin, oblačnog i milefiori.

Predmeti od stakla su često kombinovani sa drugim materijalima da bi se dobio višestruki efekat.

Prilikom izrade lampi bili su neophodni metalni delovi kako bi bila postignuta funkcionalnost, sa druge strane, metal prilikom izrade posuđa često je imao čisto estetski karakter. Staklo je kombinovano i sa drvetom, kako u proizvodnji nameštaja, tako i prilikom izrade balona za čuvanje tekućina.

Značajna podela staklenih predmeta iz zbirke Vorgić može se napraviti i ako se pogleda njegova namena. Sa jedne strane nalazi se ambalažno staklo korišćeno od strane fabrika i manufaktura, a sa druge pokućstveno. Staklo prvenstveno namenjeno za kuću može se dalje podeliti na ono korišćeno za čuvanje i serviranje jela i pića, na ukrasno (najčešće vaze) i ono korišćeno u rasveti.

Poreklo staklenih predmeta u zbirci je jedna od najznačajnijih stavki prilikom proučavanja stakla.

Na njega su prevashodno uticali istorijski i kulturološ;ki aspekti. U zbirci dominiraju predmeti iz Austrougarske i njenih naslednica (posebno Čehoslovačke), domaće staklo sa prostora Srbije i drugih delova nekadašnje Jugoslavije, ali postoje i primerci iz drugih tradicionalno jakih staklarskih centara u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Italiji.

U muzeološkom smislu zbirka je kompleksnog tipa. Određeni predmeti pripadaju primenjenoj umetnosti i snažno govore o umetničkoj epohi u kojoj su nastali. Drugi pak pripadaju etnološkoj kategoriji i mogu se posmatrati dvojako. Iz jednog ugla predmeti su proizvodi vrsnih zanatlija (stakloduvača i presara) i mogu se gledati kroz prizmu starih zanata. Drugi etnološki ugao nam govori o upotrebnoj vrednosti stakla, ali i o popularnosti određenih predmeta u prošlosti. Zadnji segment ove zbirke pripada industrijskom i tehnološkom aspektu, kako po načinu proizvodnje staklenih predmeta, tako i po upotrebi staklenih predmeta u prošlosti same industrije."