Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Izložba „Sve je samo reklama”

24.02 - 22.03.2014


U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin od 4. februara do 22. marta 2014. godine bice otvorena izložba "Sve je samo reklama" koja je zajednicki projekat Muzeja Vojvodine iz Novog Sada i Gradskog muzeja iz Subotice. Autori ove postavke su Ljubica Otic, muzejski savetnik-istoricar, i Veselinka Markovic, viši kustos-istoricar, iz Muzeja Vojvodine i Mirko Grlica, muzejski savetnik-istoricar, iz subotickog Gradskog muzeja. Nadležni kustos iz Narodnog muzeja Zrenjanin je Rajka Grubic, muzejski savetnik-etnolog.

Izložba "Sve je samo reklama" nastala je kao rezultat dvogodišnjih strucnih istraživanja, a osnovna ideja autora bila je da "muzeološkim jezikom progovore" o ovom delu kulturne baštine. Reklama se tokom istorije menjala i prilagodavala potrebama savremenog društva, a kako je izgledao taj put i koje sve oblike je reklama poprimala u toku svog razvoja otkriva ova izložba.

Pojam reklame kao svojevrsnog fenomena u razvoju ljudskog društva veoma je kompleksan, kao i oblici kroz koje se ona ispoljavala u odredenim vremenskim periodima. Reklama se tokom opšteg istorijskog razvoja menjala i prilagodavala potrebama poslovnog i društvenog života.

Iako su trgovci i zanatlije još u dalekoj prošosti shvatili njen znacaj, temelji i osnovne ideje savremenog marketinga poticu iz druge polovine 19. i sa pocetka 20. veka.

Jedna od najstarijih formi reklame bila je reklamna tabla ili cimer, a nešto kasnije su se pojavile i razne vrste štampanih oglasa: novinski oglasi, reklamni listici, plakati, katalozi, cenovnici, kalendari, prospekti, dopisnice, razglednice, memorandumi, etikete, nalepnice. Znacajnu ulogu u reklamiranju proizvoda imali su izlozi i ambalaža. Pocetkom 20. veka javljaju se svetlosne reklame, a narednih decenija i radio-reklame, kao i reklamni filmovi.

Sacuvani materijal iz ovog vremena ilustruje bogatu reklamno-komercijalnu delatnost trgovina, zanatskih radnji i fabrika i svedoci o kontinuiranom razvoju marketinga na ovim prostorima, koji se odvijao pod evropskim uticajima.

Reklame su uvek odražavale atmosferu, ukus i stil jedne epohe. One su odraz društvenog, privrednog i politickog života, ali i umetnickih i kulturnih promena i dešavanja u odredenom periodu.

Reklama je tokom godina pretrpela znatne promene u pogledu likovno-grafickog dizajna, kvaliteta štampe, hartije, i tekstualnog sadržaja. Medutim, zadržala je iste forme (osim savremenih elektronskih) i svoj osnovni cilj, a to je: dobro informisati, privuci pažnju, ubediti i dobro prodati odredeni proizvod, kako materijalne, tako i duhovne kulture.

Ono što ovu izložbu dodatno povezuje sa Zrenjaninom jeste i reklamni materijal koji je štampan krajem 19. i pocetkom 20. veka u Velikom Beckereku, a tesno je povezan sa zanatskom, trgovackom i industrijskom delatnošcu. Tako ce posetioci izložbe moci, izmedu ostalog, da vide i reklamni listic trgovine "Beno Testverek" nastao pocetkom 20. veka, oglas o otvaranju fotografskog ateljea Ištvana Oldala iz 1854. godine, reklamni listic i razglednicu pivare "Dunderski", jelovnik trpezarije "Kod bele lade", nota-racun fabrike nameštaja "Anton Bence i sin" iz 1900. godine, memorandum trgovine štrikane i pletene robe "Eugen Klajn".



SVE JE SAMO REKLAMA

Nastanak i razvoj reklame direktno je uslovljen privrednim i tehnološkim razvojem ljudskog društva. Reklamiranje i oglašavanje se tokom opšteg istorijskog razvoja menjalo i prilagodavalo potrebama poslovnog i društvenog života. Njen znacaj su još u dalekoj prošlosti shvatali trgovci i zanatlije, ali o reklami kao savremenom propagandnom sredstvu - s dobro srocenim tekstom i dopadljivim likovnim rešenjem, može se govoriti od sredine 19 veka.

Privredni razvoj Vojvodine tokom 19. veka nije imao isti intenzitet kao u vecini evropskih zemalja. Jacanje ekonomske osnove društva i porast broja zanatskih i trgovackih radnji doveli su do konkurentske borbe u kojoj reklama postaje mocna poluga poslovnih uspeha.

Krajem 19. i pocetkom 20. veka, u uslovima sveopšteg prosperiteta, kada dolazi do ekspanzije industrijske proizvodnje, borba za tržište postaje sve oštrija. Potencijalne kupce trebalo je privuci ne samo kvalitetom proizvoda, vec i lepotom njihovog dizajna kao i pravovremenim i dobro osmišljenim oglasom i reklamom. Sam dizajn proizvoda kao i pojedinih vidova reklama, menjao se u skladu sa stilskim odlikama odredenog perioda.

Jedna od najstarijih formi reklame bila je reklamna u obliku znaka firme - tabla ili cimer. Ove table su u pocetku služile za orijentisanje potrošaca. Ukrašavane likovnim prikazima, simbolima odredene delatnosti, vremenom su dobile reklamnu funkciju. Nešto kasnije su se pojavile i razne vrste štampanih oglasa:

Novinski oglasi se na podrucju Vojvodine pojavljuju od sredine 19. veka. Starije novinske reklame su se sastojale od dužih tekstova. Vremenom se tekst smanjuje a reklama, kao vizuelnu podršku, dobija graficke elemente. Kraj 19. i pocetak 20. veka doneli su secesijske motive i fotografiju u novinske oglase.

Reklamni listici i plakati i danas predstavljaju popularno propagandno sredstvo. Reklamne listice, malih formata, dopadljive i efektne, najcešce su koristili trgovci, zanatlije i industrijalci. Plakati su korišceni za reklamiranje zanatskih i trgovackih proizvoda, da bi vec od 19. veka poceli zahvatati i sferu duhovne kulture (plakati za pozorišne i bioskopske predstave, koncerte...)

Fotografija je postala mocno sredstvo ubedivanja vec od samog svog nastanka u 19. veku. Prve fotografske ateljee otvorili su Ištvan Oldal u Velikom Beckereku i Georgije Kneževic u Novom Sadu (1854.) U prvo vreme fotografija je korišcena u svojstvu samoreklamiranja, kojom su se fotografi "preporucivali", da bi vremenom postala sastavni deo likovno-grafickih kompozicija svih vrsta štampanih reklamnih oglasa.

Dopisne karte su vrlo brzo nakon svog pojavljivanja (1869.) dobile i reklamnu funkciju. Kada su se, vremenom, na njihovoj prednjoj strani, pojavile ilustracije, pocele su da se koriste i kao narudžbenice.

Razgledice, na ciju su pojavu uticali fotografija i visoka štampa (poc.20. veka), vrlo brzo su zamenile dopisnu kartu. Pored eksterijernih i ambijentalnih prikaza, razglednice su cinili i elementi koji su ih uvrstili u sveru markentinga: motivi privrednih objekata, zanatskih i trgovackih radnji...

Kalendari, džepni, zidni, stoni, sa pregledom dana i verskih praznika, rano su poceli da se koriste za propagiranje razlicitih ideja, dobivši tako reklamnu funkciju.

Pored navedenih štampanih reklama, korišcen je i tzv. vizuelno graficki identitet u svojstvu reklame. Po ovim se podrazumevaju memorandumi, pisma, narudžbenice, nota racuni, cenovnici, zaštitni znaci, nalepnice, etikete i sl.

Memorandumi su pisma sa štampanim ukrasno-propagandnim zaglavljem koja se upotrebljavaju u službenoj prepisci;

Zaštitni znak je proistekao iz potrebe da proizvodac svoje proizvode ucini prepoznatljivim i da ih zaštiti od falsifikovanja;

Nalepnice i etikete su takode proistekle iz potrebe za vizuelnom prepoznatljivošcu;

Nota racuni su štampani u vidu blokova. Na jednoj strani se nalazila preporuka trgovacke ili zanatske radnje u vidu teksta ili slike, a na drugoj rubrika za racun, naziv i sedište firme;

Katalozi i cenovnici su takode korišceni u reklamne svrhe. Oni su, po pravilu, sadržali tekst, fotografiju i cenu proizvoda koji se nudi;

Ambalaža, tj. dizajn pakovanja se manjao u skladu sa razvojem tehnologije, umetnickih stilova, tehnike štampanja...

IZLOG je predstavljao prvi kontakt potencijalnog kupca sa odredenim proizvodima. Zanatlije i trgovci su mu posvecivali posebnu pažnju. Skladan, dopadljiv i maštovito aranžiran izlog oduvek je sugestivno delovao na kupca i njegovu odluku da kupi odredeni proizvod.

REKLAMA NA FILMU se pojavila sa prvim stacioniranim bioskopima po gradovima. Minuti u bioskopima pre pocetka filmskih projekcija bili su "carstvo" reklama. Ujedno, bioskopske reklame su pocetkom 20. veka postale najzastupljenije reklame na stranicama novina.

RADIO-REKLAMA su nastale gotovo uporedo sa pojavom prvih radio stanica 20-tih godina 20. veka. Radio Beograd je poceo sa radom 1924. godine. Svakog utorka, cetvrtka i subote je prenosio koncerte, vesti, servisne informacije, berzanske izveštaje i reklame.

Sacuvani materijal iz ovog vremena ilustruje bogatu reklamno-komercijalnu delatnost trgovina, zanatskih radnji i fabrika. On potvrduje kontinuirani razvoj markentinga koji se odvijao pod evropskim uticajima.

Reklame su uvek održavale atmosferu, ukus i stil jedne epohe. One su odraz društvenog, privrednog i politickog života, ali i umetnickih i kulturnih promena i dešavanja u odredenom periodu.

Mr Rajka Grubic