Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

„Srbija pamti“

07.03 - 28.03.2017

U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u utorak, 7. marta 2017. godine, u 19 časova, povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, biće otvorena izložba pod nazivom „Srbija pamti“. U okviru ove izložbe, zahvaljujući Udruženju ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca iz Beograda i Ministarstvu odbrane, biće prikazane dve izložbe: Heroine u balkanskim i Prvom svetskom ratu – grupe autora pomenutog udruženja i Srbija pamti savezničku Bizertu (1916–1919), autora Luke Nikolića.
Izložba „Srbija pamti“ predstavlja doprinos Narodnog muzeja Zrenjanin i Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca iz Zrenjanina kulturi sećanja na slavne i tragične događaje iz srpske istorije. Publika će ovu izložbu moći da pogleda do 28. marta, a nadležni kustos je Vladislava Ignjatov, istoričar u Narodnom muzeju Zrenjanin.

Izložba Srbija pamti savezničku Bizertu (1916–1919) govori o nesebičnoj pomoći naroda Tunisa, Alžira i Maroka, koji su posle albanske golgote prihvatili na desetine hiljada srpskih vojnika i boraca, i značajno doprineli njihovom bržem oporavku. U Bizerti je utočište našlo preko 40 hiljada ranjenika, od kojih je oko 36 hiljada izlečeno u okviru 36 bolnica i bolničkih sabirnih centara. O tom periodu srpske istorije svedoči i ova izložba na kojoj je predstavljeno preko 85 ratnih fotografija, raspoređenih u okviru 12 istorijskih celina. Autor izložbe je Luka Nikolić.
Srbi su u Bizertu pristizali u tri navrata. Prvi put početkom 1916. godine, posle povlačenja kroz Albaniju i evakuacije, zatim nakon prvih velikih okršaja na Solunskom frontu iste godine, kao i od početka 1917. kada su pristizali kontigenti dobrovoljaca iz Amerike, Australije i Novog Zelanda. Bizerta je, za Srbiju, kao i Krf, bila simbol spasa i oporavka, jer je predstavljala početni prostor izbavljenja nakon albanske golgote, a potom je poslužila i kao baza za obuku srpskih vojnika, regruta i dobrovoljaca. Bez Krfa i Bizerte ne bi bilo ni silovitog proboja Solunskog fronta, koji je doneo toliko željenu slobodu i kraj Prvog svetskog rata.

Izložba Heroine u balkanskim i Prvom svetskom ratu nastala je zahvaljujući grupi autora Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912–1918, njihovih potomaka i poštovalaca iz Beograda. Govori o ženama koje su tokom Prvog svetskog rata dale veliki doprinos, podnele ogromne žrtve i zadužile Srbiju i svet. Na 17 panoa predstavljene su naše heroine poput Milunke Savić, Nadežde Petrović, Jelene Šaulić, Radmile Milošević, Anđe Šćepanović, Leposave Mladenović Belosajke i drugih. Takođe, na panoima su predstavljene i žene iz drugih zemalja koje su došle u pomoć srpskoj vojsci i narodu, kao ratnice, sanitetsko osoblje ili humanitarne radnice, koje su dopremale pomoć, prikupljale novac i slale ga u Srbiju, ili su lično dolazile i ostajale sa srpskim narodom, poput Flore Sends, Evelin Haverfild, Elsi Inglis i mnogih drugih.
  Anri Barbi, francuski književnik i novinar, koji je izveštavao svetsku javnost o Prvom svetskom ratu na balkanskim prostorima i sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, o hrabrosti i izdržljivosti žena u ratovima za oslobođenje Srbije napisao je:  „Ja sam ih gledao na ratištu s puškom i bombom u ruci i u bolnicama, u kojima su na materinske i sestrinske grudi privijale ranjene junake; i u povlačenju kroz neprohodne albanske gudure, gde se na nemoćne i slomljene bolom, u leđa pucalo iz zaseda i u kojima se masovno umiralo od gladi i zime... Gledao ih i divio im se! Ni straha, ni kolebanja, ni suza, ni uzdaha! Nije bilo žrtve koje one ne bi mogle da podnesu za Otadžbinu! To su odvažne kćeri Srbije, majke i sestre junaka sa Cera i Kolubare, mojih ratnih drugova, kojima je Otadžbina bila preča od života i koje su, birajući između poniženja i smrti, izabrale smrt... Nije u to vreme bilo francuskog oficira koji ne bi rado, u znak najdubeg poštovanja, položio svoj mač pred noge ovih junakinja. One su svojom hrabrošću i svojom patnjom zadivile Svet.“