Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Izložba Uroša Predića

27.08 - 08.10.2005

Uroš Predić nije živeo u Zrenjaninu, ali kako je rođen u obližnjem selu Orlovatu, oduvek se smatrao ovdašnjim, zavičajnim slikarem, zbog čega je grad odlučio da mu još za života, davne 1930. godine, dodeli jednu ulicu, koja i danas nosi njegovo ime. Narodni muzej u Zrenjaninu je od početka istrajavao u nameri da prikupi što više dela ovog banatskog umetnika, tako da se u muzejskoj zbirci stekao zavidan broj predmeta vezanih za njegovo ime. Zbirka Predićevih slika formirala se otkupom i poklonima. Posebno značajnu celinu čini Predićev legat. Godine 1894, posle školovanja, selidbi i putovanja, Predić se doselio u Orlovat, kako bi, kao brižni sin, brinuo o ostareloj majci, i tu je, po sopstvenim rečima, proveo svojih najmirnijih i najlepših petnaest godina života. Majka mu je umrla 1907. godine, a on je ubrzo posle toga napustio rodno mesto i, gotovo pola veka, od 1909. pa do svoje smrti, 1953. godine, živeo u bratovljevoj kući u Beogradu, gde je imao atelje. Posle Predićeve smrti, Narodni muzej u Zrenjaninu i posebno tadašnji upravnik Lazar Nikolić založili su se da sva umetnikova zaostavština, koja se zatekla u skromnom beogradskom ateljeu, dospe u ovu ustanovu. Tako se dogodilo da je naslednica Emilija Đukić uslišila molbe, te, 9. aprila 1954. godine, sav inventar Predićevog radnog prostora predala na čuvanje Narodnom muzeju.

Među poklonjenim slikama nižu se radovi iz svih perioda njegovog života, od akvarelisanih dečjih crteža, pa izvanredne slike Vizija u oblacima, nastale tokom studentskih dana, do poslednje, nedovršene ikone Kamenovanje sv Stefana. Pored portreta, kao najbrojnije Predićeve afirmacije, tu su se stekle i skice za povelju, ili izradu religioznih slika. U legatu se, pored slika i crteža, po svojoj vrednosti, ističe dokumentarni deo sa raznim Predićevim zabeleškama, dnevnikom iz Italije, umetnikovom prepiskom, testamentom, fotografijama i fotoreprodukcijama, odlikovanjima, ličnim predmetima. Iz umetnikovog ateljea u Narodni muzej preneti su i delovi nameštaja, štafelaj i slikarska paleta. Sve to nam pruža kompletnu sliku o ovom umetniku i svedoči o Prediću kao čoveku visokih moralnih vrlina, skromnog u zahtevima, a marljivog i pedantnog u radu, izuzetno pažljivog i požrtvovanog prema roditeljima, braći i njihovoj deci.I od slika koje se nalaze van Predićevog legata, a Narodni muzej ih je uglavnom nabavio otkupom, u manjem broju poklonom, ističe se nekoliko izvanrednih radova, među kojima su dve slike posebno interesantne - portreti slikara Stevana Aleksića i njegove supruge Stefanije. Ovi primeri svedoče da je pedantni realista Predić ponekad umeo da slobodnije postupi, zanemari brižljivo isticanje crteža i sitnih detalja, te slobodnijim, izraženijim, širim potezom i življom bojom odstupi od svog uobičajenog manira, kakav je, primera radi, primenio u slučaju Portreta nepoznate žene (kat. br. 10), koja odaje umetnikov generalni stav da se pažljivo, uz štedljivu potrebu boje, islika svaki detalj, čak, poput klasicista, istaknu i taktilne vrednosti materijala. Vredi istaći i dva paradna portreta - Portret Kralja Petra i Portret kralja Aleksandra Karađorđevića na kojima je Predić sočnim koloritom do savršenstva izveo svaki detalj i pokazao majstorsko umeće dobro savladanog slikarskog zanata. Odskora se u zbirci Muzeja našao i Portret devojčice, koji ukazuje na Predića kao uspešnog autora dečjih portreta.Kako je već ranije konstatovano, u zbirci Narodnog muzeja u Zrenjaninu ne čuvaju se Predićeve slike uvrštene u antologijska dela srpskog slikarstva, ali nam raspoloživi izbor pruža kompletnu sliku o ovom umetniku, a, pojedina dela čak pripadaju samom vrhu njegovog stvaralaštva. Sve ostalo gradi kompletnu sliku o Urošu Prediću, majstoru svoga zanata, koji je savršeno vladao slikarskim zanatom i sa podjednakom ozbiljnošću pristupao izradi svakog dela ponaosob.