Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Sto lica stolica

21.11 - 20.12.2005

Na primeru kuće vidi se brojnost vrsta sedišta; vrste se umnožavaju onim za prevozna sredstva ili za objekte novih namena. Ako bismo se sada zadržavali na svakom od njih pojedinačno, bile bi to posebne grupe sedišta koje bi pružale mogućnost specifičnih tematskih razrada, što bi podrazumevalo posebna istraživanja. Naslov ovog teksta sugeriše suprotan smer.Nisu samo sedišta vezana za pokućstvo ta koja poseduju primenjeno-umetnička svojstva, nego je važno istaći da taj kvalitet poseduju i ona vezana za druge oblasti, doduše u manjoj meri, jer su to bile specijalne porudžbine, za važne pojedince ili ekstravagantna mesta okupljanja uglednih ljudi. Veliki Bečkerek je upravo primer grada koji se savršeno uklopio u tendencije progresivnog opšteg razvoja od sredine XIX do dvadesetih godina XX veka, kada je paralelno, redom, osvajao sva savremena dostignuća i išao u korak sa drugim naprednim gradovima toga vremena. Dovoljno je prelistati mađarsku, nemačku i srpsku štampu, posebno, brojne različite oglase tog perioda, pa da se dobije slika o visokom standardu gradskog stanovništva.U njima se reklamiraju trgovine, preduzeća, firme, banke, predstavništva koja nude povoljne uslove za kompletnu opremu u pokućstvu, po najnovijoj modi, što su reči kojima se obično završavao skoro svaki oglas. To govori i o velikoj spretnosti, samosvesti i organizacionim sposobnostima svih koji su uključeni u branšu. Svojom inventivnošću uspevali su Bečkerečani i mnogo više jer su redovno uzimali učešće na skoro svim evropskim izložbama i sajmovima, u želji da plasiraju svoj rad najširoj javnosti na najbolji način. Pokazalo se da im se smelost, takmičarski duh višestruko isplatio jer su se sa tih manifestacija redovno vraćali sa osvojenim priznanjima, pa i onim najvišim. Sve te plakete i medalje uverljivo su svedočanstvo, pre svega, visokog kvaliteta proizvoda, koji je mogao da se ostvari velikim znanjem, sposobnošću i predanošću poslu kojim su se bavili. Nažalost, ono što je u posedu Narodnog muzeja, naročito kada su u pitanju predmeti za sedenje, nije na visini kvaliteta onoga što se još uvek može naći na terenu. Razlog za takvo stanje je u činjenici što je u istoriji formiranja umetničkog odeljenja prednost u sakupljanju data likovnoj zbirci. Fond primenjene umetnosti formirao se usput i stihijski; u početku poklonima, a kasnije sasvim skromnim sredstvima za otkup. Za tako redovno male svote novca nisu mogli da se dobiju kvalitetni i reprezentativni komadi. Usled toga je i broj eksponata mali, svega dvadesetak predmeta, stolica ima najviše, pa fotelja i kanabeta. Veći deo eksponata potiče iz Vojvodine, ostali su uglavnom tranzit iz Austrije ili Mađarske. To su primerci standardnih radionica, ali ima i provincijalnih varijanti, reprezentativih, najvišeg ranga, nema. Dragoceni eksponati su četiri originalne skice, koje su najverovatnije služile kao predlošci u nekom od dva preduzeća koja su proizvodila nameštaj u tadašnjem Velikom Bečkereku. Skice nisu zavedene u muzejske knjige, a nađene su slučajno. Baš one su dale ideju za izložbu. No, i pored svega eksponati kojima raspolažemo mogu da ponude prikaz stilskog razvoja u ovoj oblasti od samog početka XIX do početka XX veka, što je upravo vremenski period naročito važan za ovu sredinu. Ovo nije istraživačka izložba, jer usled brojnih nemogućnosti to nije bilo za sada moguće izvesti. Ona ima za cilj da se se pred javnost iznese ono što je u fondu Muzeja i da eksponati kojima raspolažemo budu povod za pokušaj da se na prikladan način, uopšteno, uz pomoć jedne vrste predmeta, javnost upozna sa njegovim razvojem tokom vremena.