Pretraga

heading picture 1

Poslednje izložbe

Arhiva

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

Bokeški san Marija Maskarelija

25.02 - 25.03.2009


Izložbom slika, crteža i grafika, kao i dokumentacionog materijala, Narodni muzej u Zrenjaninu predstavlja neobičan, bokeljski svet umetnika Marija Maskarelija. Stvarajući u svom beogradskom ateljeu na Starom Sajmištu, kao i u kući u Prčanju, Maskareli je bilo na platnu, listu hartije ili pak na grafičkom otisku, smeštao svoj „bokeški san“ u jedan mediteranski likovni teatar karnevalskih fešti i procesija sa arlekinima, bludnicama, mornarima, usamljenicima... Njegovo izuzetno poznavanje likovnosti i izražavanje u mnogim njenim segmentima bili su mu od koristi i na polju osmišljavanja raznih prostora, te je tako uredio enterijere nekih skadarlijskih kafana, potpisao veliki broj scenografskih rešenja, bio organizator prvog takmičenja za najlepši izlog u Beogradu... Ostavši trajno vezan za svoje bokeljsko podneblje, učestvovao je i u tamošnjim akcijama turističkih organizacija, posebno onim u Herceg Novom te je tako izradio dugoročni plan manifestacije „Praznik mimoze“ koja se upravo ovog februara održava po četrdeseti put.

PROGRAM U TOKU TRAJANJA IZLOŽBE

Projekcija dokumentarnog filma „Ostavština za budućnost, Mario Maskareli“ (RTS, Beograd 25.10.1988, urednik Milivoje Begenišić) Narodni muzej Zrenjanin, svakodnevno, u poslednjem satu?

Predstavljanje knjige „Lutajući Bokelj“ Nikole Malovića 28.februar 2009. u 19h

„Lutajući Bokelj“ (Laguna, Beograd 2007.) je pravi mediteranski roman u kojem se čitalac zajedno sa glavnim junakom Nikom upušta u putovanje kroz Boku Kotorsku, u taj, po mnogima najlepši zaliv na svetu. Kritičari su za ovaj roman rekli da je najpotpunija do sada slika života na moru u našoj književnosti. Objavljen u 4 izdanja, sa ukupno 5000 prodatih primeraka za godinu dana, „Lutajući Bokelj“ je dobitnik nagrada: „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, „Majstorsko pismo“... Takođe se našao u užem ili širem izboru za nagrade: „NIN-ovu“, „Vitalovu“, „Miloš Crnjanski“, „Meša Selimović“... Autor Nikola Malović, profesor književnosti, koji uspešno vodi „Knjižaru So“ u Herceg Novom, veliki je zaljubljenik u Boku Kotorsku i samim tim njen dobar poznavalac. Roman „Lutajući Bokelj“ koji je pisan pet godina je zavodljiv, prijemčiv i uz to izuzetno slojevit prikaz Bokokotorskog zaliva i života u njemu.


Predavanje „U Bogorodičinom vrtu“, dr Saše Brajović 11. mart 2009. u 19h

Dr Saša Brajović, profesorka na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu nas svojom knjigom „U Bogorodičinom vrtu“ (Plato, Beograd 2006.) vodi na putovanje kroz baroknu Boku Kotorsku, upoznajući nas sa kultom Bogorodice kojoj su duž Zaliva posvećene mnoge crkve, gradovi, oltari, slike i ikone. Namera autorke, bila je da istraži, predstavi i na nov način ispiše kulturnu istoriju Boke koju vidi kao metaforu Bogorodičinog vrta na zemlji. Pored pregleda crkava i kultnih objekata posvećenih Bogorodici u Boki Kotorskoj, dr Brajović obrađuje i primere Bogorodičinog kulta u pesništvu, liturgijskim dramama i gradskim feštama.

 


Biografija: Mario Maskareli

Rođen je na Cetinju, 20.oktobra 1918. godine. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1950. u klasi prof. Nedeljka Gvozdenovića, a godinu dana kasnije pohađa i specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića. Svoju prvu samostalnu izložbu imao je u Grafičkom kolektivu 1951. godine. Od 1950. do 1951. radio je kao profesor u Školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom. Bio je član Samostalnih, Lade i Beogradske grupe. Studijski je boravio u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Belgiji i Holandiji. Učestvovao je 1954. godine na Bijenalu u Veneciji, u selekciji graficara iz Jugoslavije. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama na prostoru bivše Jugoslavije i u inostranstvu. Bavio se slikarstvom i grafikom, kao i ilustracijom, scenografijom, uređenjem enterijera i organizacijom kulturno-umetničkih manifestacija. Njegovi radovi nalaze se u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu, Umjetničkom muzeju Crne Gore na Cetinju, Grafičkom kolektivu u Beogradu, Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i drugim zbirkama u zemlji i inostranstvu. Živeo je i radio u Beogradu i Prčanju. Umro je u Risnu 26.avgusta 1996. godine.